Nasilje u Srbiji više nije izuzetak. Ono je postalo obrazac. Sistem. Mehanizam kojim se upravlja društvom. Ovo je početak priče o nasilju koju ćemo nastavljati, jer nemamo pravo da se naviknemo na nasilje koje se nameće kao svakodnevica. Iako vlast pokušava da ga predstavi kao niz izolovanih incidenata, iskustvo građana govori drugačije. Nasilje je ugrađeno u način vladanja – od institucija koje ne štite, preko selektivnog delovanja policije, do medija koji relativizuju i opravdavaju brutalnost. U takvom okruženju, nasilje nije greška sistema – ono je njegov sastavni deo.
Građani danas ne strahuju samo od kriminala pojedinaca. Oni trpe pritisak institucija, medijskog prostora i digitalnih platformi. Strah je postao deo svakodnevice. To se jasno videlo na ulicama tokom protesta. Mirni demonstranti suočavali su se sa suzavcem, pendrecima i privođenjima. Studenti, aktivisti i građani hapšeni su i zastrašivani jer su koristili svoje pravo na glas. Optužbe za „narušavanje ustavnog poretka“ postale su sredstvo pritiska, a ne pravde. Desetine ljudi su povređene. To nije održavanje reda – to je poruka: ćuti ili ćeš snositi posledice. Istovremeno, nasilje je prisutno i u javnom i digitalnom prostoru.
Mediji sa nacionalnom frekvencijom normalizuju agresiju i targetiraju kritičare, dok se na društvenim mrežama sve češće susrećemo sa cenzurom, gašenjem naloga i pritiscima na novinare i aktiviste. To je oblik nasilja koji ne ostavlja fizičke posledice, ali duboko utiče na slobodu izražavanja i ponašanje ljudi.
Najopasnija posledica takvog sistema jeste – ravnodušnost. Kada se nasilje ponavlja iz dana u dan, ljudi prestaju da reaguju. Ne zato što im je svejedno, već zato što znaju da svaka reakcija nosi rizik. Tako nasilje prestaje da šokira i počinje da se prihvata kao normalno. Nasilje nikada ne sme postati normalno. Zato je važno jasno reći: nasilje u Srbiji nije slučajno. Ono je sistemski proizvedeno i politički održavano. U takvom sistemu, granice između moći i odgovornosti brišu se – a građani ostaju nezaštićeni. Zbog toga ovu priču ne smemo da završimo. Ovo je tek početak. Na nasilje se nećemo navikavati, nećemo postati ravnodušni.
Pritisak ne donosi tišinu — on rađa otpor.
Pogledaj video OVDE.