Извор: нова.рс
Шодрош, део рукавца на Дунаву у Новом Саду који је представљао један од симбола града и једно од омиљенијих места Новосађана за боравак у природи, пецање, шетњу старом шумом, како показују снимци са терена, платио је озбиљну цену урбанизације града. Од краја 2022. године када је група активиста изгубила битку у борби за одбрану ове зелене оазе, сваког дана су све видљивији трагови девастације.
Мир природе нарушили су звуци тешке машинерије кинеске компаније „Цхина Роад анд Бриге Цорпоратион“ (ЦРБЦ), која је без тендера, директном нагодбом са државом, добила посао изградње четвртог моста са обилазницом у Новом Саду.
Шодрош- део где се одвијају радови Фото: Угљеша Бокић/Нова.рс
Велики отпор овом пројекту, који се повезује са већим, незванично названим „Нови Сад на води“, пружили су грађани Новог Сада, и новосадски активисти.
Својеврсна брана пројекту, на месту садашњих радова, био је „Шодрош сурвивер камп“ у коме су активисти и грађани провели неколико месеци, блокирајући својим присуством сечу шуме на простору где је требало да почну радови на новом мосту.
Као „победник“ је, на крају, ипак изашла градска власт, ако се ико у овом случају сме назвати победником.
Оно чега су се активисти највише плашили је потпуна девастација простора на Шодрошу, док су градски урбанисти и власти уверавале грађане да ће сеча стабала бити најминималнија.
Шодрош- део где се одвијају радови Фото: Угљеша Бокић/Нова.рс
Поређење снимака из ваздуха у јулу 2022. и у фебруару 2024. показује да су бојазни активиста биле оправдане.
Извор: локални фронт/нова.рс
Извор: Угљеша Бокић/Нова.рс
У фебруару када је екипа портал Нова.рс посетила Шодрош, радови нису били толико интензивни и на градилишту је био један камион и свега неколико радника, али је утицај радова на природу тог краја био више него видљив.
Активисти који су учествовали у борби за Шодрош истичу да је ово било очекивано, али верују да још увек није све изгубљено, јер тек предстоји борба за очување осталог дела Шодроша и Каменичке аде, које градске и републичке власти планирају да урбанизују.
Шодрош- никла и мини депонија уз градилиштеФото: Угљеша Бокић/Нова.рс
Петар Холик, члан покрета „Браво!“ који је настао махом од људи који су чинили активисти „Шодрош сурвивор кампа„, за Нова.рс каже да су они овако нешто очекивали подсећајући да је посао поверен компанији ЦРБС „која је већ озлоглашена у свету као компанија која не брине много за животну средину“, указујући да је ова компанија у Црној Гори уништила корито реке Таре.
„Очекивали смо да ће Шодрош управо овако изгледати, јер да нисмо не бисмо скоро годину дана провели у Шодрош Сурвивор Кампу, подижући свест грађанки и грађана о значају ове специфичне оазе. За изградњу моста користе се изузетно инвазивне методе, при којима се уништава много већи захват због додатног, привременог моста и његових приступница“ објашњава Холик.
Наглашава да су две суперћелијске олује додатно девастирале подручје Шодроша, али и у томе види одговорност власти и извођаћа радова.
Шодрош- део где се одвијају радови Фото: Угљеша Бокић/Нова.рс
„Од некадашњег густог растиња и хлада у врелим летњим данима остала је пустош и грађевинска депонија. На руку власти и извођача ишле су и две суперћелијске олује, као последице глобалног загревања, а које су додатно осакатиле Шодрош и показују јасну опомену и аларм да приступ ’само руши, сеци, бетонирај, сагоревај’ мора хитно да се одбаци. Олуја не би нанела толико штете на Шодрошу да није претходно проређена сечом. Шума саму себе штити од олуја својом густином, а на Шодрошу су након сече остала усамњена стабла која су директно била изложена олуји“, наглашава Холик.
Сличног става је и Младен Цвијетић, политички секретар „Заједно за Нови Сад“, који је такође активно учествовао у отпору градским властима да започну радове на Шодрошу.
Шодрош- део где се одвијају радови Фото: Угљеша Бокић/Нова.рс
„Данас тај део Шодроша изгледа као фабрика цемента, а уместо дрвећа ниче бетон. Али и даље има шта да се спаси. Још увек је Шодрош станиште угрожених биљних и животињских врста, још увек се на њему деца санкају, а људи друже“, истиче Цвијетић
Осврнуо се и на то како је до овога дошло и кроз шта су све активисти и грађани прошли противећи се овом пројекту.
„Шодрош су протеклих година, а посебно у периоду крајем 2022. године, дивљачки разориле републичке, покрајинске и локалне власти и предале на милост и немилост приватним инвеститорима. То разарање је са собом доносило екстремну репресију над грађанима, активистима и политичарима. На крају смо сви као награду за то што смо бранили зеленило, дрвеће и здрав живот од бетона и крупног капитала, добили на десетине прекршајних и кривичних пријава“, оцењује Младен Цвијетић
И Цвијетић и Холик решење виде у локалним изборима који следе, јер верују да би промена власти променила урбанизацију Шодроша.
„С променом власти у граду неопходно је што хитније извршити ревизију Генералног урбанистичког плана 2030, а Шодрош ставити под посебан режим заштите“, закључује Холик.
Цвијетић додаје да ће на предстојећим изборима у Новом Саду тражити подршку грађана како би се Шодрош сачувао.
„Оно што ме тренутно радује и што је једна нада за светлију будућност Новог Сада јесте да су се тадашње активистичке групације организовале у политичке формације које ће изаћи на наредне новосадске изборе. Ту пре свега мислим на „Заједно за Нови Сад“ и ГП Браво. Тражићемо да се утврди персонална и институционална одговорност свих појединаца и органа који су учествовали у томе“, категоричан је Младен Цвијетић из „Заједно за Нови Сад“.
На питање „Нове“ ко контролише како се одвијају радови на Шодрошу, извршни директор ЈП „Војводинашуме“ др Марко Маринковић је рекао да ово предузеће нема више никакву надлежност на делу Шодроша где се изводе радови.
„’Војводина шуме’ више не газдују тим парцелама, јер је Влада Србије изгласала да се ово земљиште из шумског преведе у грађевинско земљиште како би се започело на изградњи моста. То превођење из шумског у грађевинско земљиште је изведено на основу тога што је пројекат проглашен националним интересом. Ми смо добили задатак да са тог подручја уклонимо стабла како би се земљиште привело намени и то смо и урадили“, рекао је извршни директор ЈП „Војводинашуме“.
Директор ЈП „Урбанизам Нови Сад“ Душан Миладиновић је такође изјавио да ни они више нису надлежни за то подручје.
„ЈП Урбанизам је свој део посла завршио израдом и усвајањем планског документа везаног за мост“, био је кратак Миладиновић
Инспекција града Новог Сада за заштиту животне средине није до објављивања овог текста одговорила на питање „Нове“ ко надгледа радове на Шодрошу.