У времену када се критика власти често изједначава са нападом на саму државу, отвара се кључно питање: шта заправо значи волети своју земљу? Да ли је патриотизам слепа послушност или спремност да се стане на пут неправди, корупцији и урушавању институција?
О овим кључним темама говори Миша Бачулов, познати новосадски спортиста, хуманитарац и одборник у Скупштини Града Новог Сада. Он указује на неопходност коренитих промена у друштву – од образовања и здравственог система до беспоштедне борбе против корупције која нагриза буџет свих грађана. Бачулов истиче да борба за уређено друштво није рушење Србије, већ њен опстанак, и објашњава зашто дужност сваког грађанина лежи у томе да не пристаје на ћутање.
„Патриотизам није слепа послушност. Патриотизам је љубав према својој земљи довољно велика да имаш храбрости да јој кажеш када греши.”
У наставку прочитајте како Бачулов види Србију у којој институције служе грађанима, а не појединцима на власти.
„Често вам говоре да је патриотизам да ћутимо, да подржавамо власт шта год да уради, да затварамо очи пред грешкама, корупцијом и неправдом, само зато што живимо у овој земљи. Ја у то не верујем. Патриотизам није слепа послушност. Патриотизам је љубав према својој земљи довољно велика да имаш храбрости да јој кажеш када греши.
Још давно је немачко-амерички политичар Карл Шурц рекао суштину: домовину треба подржати када је у праву, а исправити када греши. И то је управо оно што ми радимо, јер када исправљамо грешке оних који воде ову државу, ми не рушимо Србију, ми је поправљамо.
Када поправимо образовни систем, добићемо школство које ствара способне и образоване људе. Људе који могу да воде ову земљу, њену економију, институције и привреду, и тада наши најбољи неће морати да одлазе из Србије да би имали нормалан живот. То није само питање образовања, то је питање будућности и директна економска корист за све нас.
Када поправимо здравство, људи ће добијати лечење какво заслужују. Држава ће мање новца трошити на последице лошег система, а више ће остајати за децу, раднике, пензионере и све друге грађане, а наши лекари и медицински радници неће гледати како да спакују кофере и оду из земље.
Али, постоји још нешто без чега нема озбиљне државе, а то је борба против корупције.
Корупција је рак који нагриза свако друштво. Није патриотизам да гледамо како се пљачка јавни новац и да ћутимо. Није патриотизам да неко преко политике постане богат док обичан човек једва саставља крај с крајем. Није патриотизам да се новац грађана прелива у џепове појединаца и људи блиских власти.
Прави патриота је онај који томе стане на пут, јер сваки динар који се украде из буџета јесте динар мање за наше школе, за наше болнице, за наше путеве, за нашу децу, за наше пензионере, за нашу будућност. И зато, немојте никада да дозволите да вам неко каже да нисте патриоте зато што критикујете власт. Баш супротно.
Ако волимо Србију, имамо обавезу да говоримо када греши. Ако волимо Србију, имамо обавезу да се боримо против корупције. Ако волимо Србију, имамо обавезу да тражимо боље образовање, боље здравство, правду и институције које раде за грађане, јер држава није један човек. Држава нису једна странка и једна власт. Држава смо сви ми. И зато борба за бољу Србију није борба против Србије. То је борба за Србију.
За Србију у којој ће наши људи желети да остану, за Србију у којој ће се рад ценити, а криминал кажњавати, за Србију у којој ће институције служити грађанима, а не појединцима, за Србију у којој ћемо моћи да кажемо шта мислимо – без страха, јер ако желимо да оставимо бољу Србију нашој деци него што смо је затекли, онда немамо право да ћутимо.
„То је патриотизам.“ – изјавио је Миша Бачулов.