Насиље у Србији више није инцидент, већ систем

Насиље у Србији више није изузетак. Оно је постало образац. Систем. Механизам којим се управља друштвом. Ово је почетак приче о насиљу коју ћемо настављати, јер немамо право да се навикнемо на насиље које се намеће као свакодневица. Иако власт покушава да га представи као низ изолованих инцидената, искуство грађана говори другачије. Насиље је уграђено у начин владања – од институција које не штите, преко селективног деловања полиције, до медија који релативизују и оправдавају бруталност. У таквом окружењу, насиље није грешка система – оно је његов саставни део.
Грађани данас не страхују само од криминала појединаца. Они трпе притисак институција, медијског простора и дигиталних платформи. Страх је постао део свакодневице. То се јасно видело на улицама током протеста. Мирни демонстранти суочавали су се са сузавцем, пендрецима и привођењима. Студенти, активисти и грађани хапшени су и застрашивани јер су користили своје право на глас. Оптужбе за „нарушавање уставног поретка“ постале су средство притиска, а не правде. Десетине људи су повређене. То није одржавање реда – то је порука: ћути или ћеш сносити последице. Истовремено, насиље је присутно и у јавном и дигиталном простору.
Медији са националном фреквенцијом нормализују агресију и таргетирају критичаре, док се на друштвеним мрежама све чешће сусрећемо са цензуром, гашењем налога и притисцима на новинаре и активисте. То је облик насиља који не оставља физичке последице, али дубоко утиче на слободу изражавања и понашање људи.
Најопаснија последица таквог система јесте – равнодушност. Када се насиље понавља из дана у дан, људи престају да реагују. Не зато што им је свеједно, већ зато што знају да свака реакција носи ризик. Тако насиље престаје да шокира и почиње да се прихвата као нормално. Насиље никада не сме постати нормално. Зато је важно јасно рећи: насиље у Србији није случајно. Оно је системски произведено и политички одржавано. У таквом систему, границе између моћи и одговорности бришу се – а грађани остају незаштићени. Због тога ову причу не смемо да завршимо. Ово је тек почетак. На насиље се нећемо навикавати, нећемо постати равнодушни.
Притисак не доноси тишину — он рађа отпор.
Погледај видео ОВДЕ.