Građanski pokret Bravo poslao je saopštenje u kome se navodi da slučaj i okolnosti dvostrukog ubistva, kao posledice porodičnog nasilja u Rakovcu u kome su izgubljena još dva ženska života, potresaju javnost i pred svaku ženu u Srbiji postavljaju najteže dileme i pitanja: “Ako prijavim nasilje koje trpim, ko će meni i mojim bližnjima garantovati bezbednost? Ako prijavim nasilnika, da li ću biti zaštićena od njegovog besa i osvete?”

I u slučaju teškog ubistva u Rakovcu nasilnik je bio poznat policiji i pravosuđu, a mera zabrane prilaska bivšoj supruzi bila je na snazi u trenutku kada je, u porodičnoj kući, ubio nju i njenu majku, naglašava Bravo.

Dvostruko ubistvo u Rakovcu: Ubio bivšu ženu i njenu majku

Oni smatraju da su institucije i sistem ponovo zakazali i tako “poslali ženama poruku da će posle prijave nasilja i napuštanja nasilnika biti u još većem riziku od povređivanja i gubitka života”.

– Ako nema nadzora nad primenom izrečenih mera, one ostaju mrtvo slovo na papiru. Ako između žrtve i nasilnika ne stoji organizovan sistem nadzora koji reaguje na svako kršenje zabrane prilaska, žene će ostati laka meta svojih zlostavljača, ma kakva presuda ili mera prethodno bila izrečena – upozoravaju i dodaju:

– Građanski pokret Bravo! u centar pažnje stavlja borbu protiv svih vidova nasilja, a Grupa za rodnu ravnopravnost zastupa uverenje da društvo koje nije u stanju da zaštiti živote, prava i slobode svojih građanki nije manje žensko – ono je manje ljudsko.

Bravo! se pridružuje zahtevima ženskih organizacija i stručne javnosti:

• da se institucije bez odlaganja usredsrede na spašavanje ženskih života i sprečavanje epidemije nasilja; 

• da se obezbedi kvalitetna procena rizika od femicida u svakom pojedinačnom slučaju prijavljenog porodičnog i partnerskog nasilja;

• da se osigura praćenje poštovanja izrečenih mera zaštite žena od nasilja; 

• da se policiji omogući nabavka i korišćenje sredstava i uređaja za praćenje i nadzor izrečenih mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom;

• da kazne koje se izriču budu takve da obeshrabruju nasilnike, a ne da ih ohrabruju na ponavljanje nasilja;

• da femicid  bude klasifikovan kao posebno, najteže krivično delo.

Uz ove zahteve, Bravo! poručuje institucijama, posebno policiji, tužilaštvu i sudovima, da svoje snage, ljudstvo i resurse usmere na “rešavanje najtežih problema sa kojima se društvo suočava, a ne na progon aktivista i aktivistkinja, i onih građana i građanki koji ustaju protiv nepravde, zloupotreba, korupcije i drugih anomalija sistema”.

Izvor: MOJNOVISAD