CategoriesAktuelnosti
By

Pooštravaju se kazne za ispuštanje fekalija u kanalizaciju u Novom Sadu

U novosadskoj Odluci o uslovima i načinu organizovanja komunalnih delatnosti isporuke vode i uklanjanja voda, napokon je precizirana zabrana ispuštanja sadržaja iz septičkih jama u kanalizaciju.

U do sada važećoj Odluci pisalo je da korisniku nije dozvoljeno da javnu kanalizaciju otpadnih voda koristi za odvođenje atmosferskih voda sa slivnih površina i ispuštanje sadržaja iz septičkih jama.
 
Ovaj član sada je preciziran tako da glasi da je “u cilju zaštite tehničkog sistema za uklanjanje voda zabranjeno svim fizičkim i pravnim licima, kao i preduzetnicima ispuštanje sadržaja iz septičkih jama i drugih materija u javnu kanalizaciju”
 
U delu odluke koja se odnosi na slučajeve i uslove pod kojima se može uskratiti komunalna usluga u stavku kada korisnik ispušta u javnu kanalizaciju atmosfersku vodu i sadržaj septičkih jama, dodata je i opis “i druge materije”.
 
Menja se i kaznena politika prema onima koji prekrše pravila definisana ovom Odlukom.
 
Oni koji budu ispuštalil sadržaj septičkih jama u kanalizaciju više neće moći da budu kažnjavani kaznom rada u javom interesu u trajanju od 20 do 240 sati. Umesto toga, predviđene su isključivo novčane kazne.
Kako se ističe u izmenama Odluke, novčanom kaznom od 150.000 dinara kazniće se pravno lice ako sadržaj iz septičkih jama i druge materije ispušta u javnu kanalizaciju. Predviđena je i kazna od 25.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
 
U trenutno važećoj Odluci, kazna predviđena za pravno lice koje ispušta sadržaj iz septičke jame u kanalizaciju bila je 60.000 dinara.
 
Ove izmene predložene su nakon inicijative Gradske uprave za inspekcijske poslove, a nakon dugogodišnjih problema sa ispuštanjem sadržaja septičkih jama u kanalizaciju. 
 
U slučaju da je reč o preduzetniku, predviđena kazna je 75.000 dinara, dok će se fizičko lice koje ispušta sadržaj iz septičke jame u kanalizaciju kazniti sa 25.000 dinara. 
 
Portal 021.rs više puta je pisao o privatnim preduzetnicima i drugim pravnim i fizičkim licima koji fekalije ispuštaju u kanalizaciju u gradu.
 
Najveći deo otpadnih voda iz septičkih jama crpe privatnici kojima za obavljanje ove osetljive delatnosti nije potrebna licenca, niti imaju dužnost da nadležne ustanove obaveste o tome gde ispuštaju otpadne vode. Kazne su do sada, uglavnom, bile minimalne, tako da je tim firmama bilo isplativo da nastave po starom. 
 
Predlog izmena i dopuna Odluke o uslovima i načinu organizovanja poslova u vršenju komunalne delatnosti isporuke vode i uklanjanja voda kojim bi kazne trebalo da se pooštre, naći će se u petak, 19. aprila, pred odbornicima Skupštine Grada.
 
Nakon što izmene budu usvojene, izmenjena Odluka će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
 

CategoriesAktuelnosti
By

Novi Sad novčano nagradio još 20 vatrogasaca i policajaca

Novi Sad – Grad Novi Sad nagradio je policajce i vatrogasce koji su prilikom obavljanja svojih zadataka iskazali visok stepen profesionalizma i požrtvovanosti. Nagrade im je uručio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

Sa po 40 hiljada dinara nagrađeno je deset pripadnika Uprave za vanredne situacije Novog Sada i deset pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

– Kako sam obavešten, u toku prethodne godine na teritoriji Novog Sada desilo se 925 požara i 172 tehničke intervencije na kojima su bili angažovani naši vatrogasci koji su u tim situacijama spasili 39 života koji su bili direktno ugroženi požarima. Pored vatrogasaca, sa nama su i policijski službenici koji su zaslužni za rasvetljavanje više desetina teških krađa, pripadnici interventne jedinice, saobraćajne policije, kao i policijski službenici koji su doprineli realizaciji brojnih projekata namenjenih široj društvenoj zajednici – rekao je Đurić.

– Svima njima upućujemo iskrene čestitke i iskazujemo zahvalnost – poručio je gradonačelnik.

U ime nagrađenih, zahvalili su se šefica Odseka za prevenciju i rad policije u zajednici Radmila Vuković i načelnik Uprave za vanredne situacije u Novom Sadu Stojan Milovac.

CategoriesAktuelnosti
By

NEPRIJATNI MIRIS SE ŠIRI U CENTRU NOVOG SADA: Vatrogasci na terenu izvršili merenja – Sličan problem i sinoć u Veterniku

Danas oko 12 časova građani su prijavili neprijatan miris koji dopire iz kanalizacije na Futoškoj pijaci u Novom Sadu.

Na lice mesta izašli su vatrogasci i nadležne inspekcije koje su merile pristustvo gasova specijalnim brojača, i utvrdili su da nema opasnosti po okolinu.

 

Podsetimo, sličan problem dogodio se sinoć u Veterniku, u Ulici Dragoslava Srejovića, a deo stanara je iz predostrožnosti morao da prespava u hotelu.

U oba slučaja je uključen i MUP i sve nadležne inspekcije koje treba da utvrde ima li krivične odgovornosti pojedinca ili kompanije.

Direktor JKP Vodovod i kanalizacija Uroš Lončar izjavio je da je voda iz vodovoda bezbedna za piće.

Izvor: Kurir

CategoriesAktuelnosti
By

Zaposleni u RTV-u najavili štrajk upozorenja: Osnovica za plate nije povećana u poslednje tri godine

Foto: 021.rs

Štrajk će početi u podne i trajaće sat vremena, a zaposleni će se okupiti ispred zgrade RTV-a.
 
Štrajkom se zahteva potpisivanje Aneksa Kolektivnog ugovora o povećanju cene rada i donošenje novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. 
 
U utorak je organizovan zbor zaposlenih, kojem je prisustvao i generalni direktor RTV Goran Karadžić.
 
“Zboru zaposlenih je prisustvovao i generalni direktor RTV Goran Karadžić koji je rekao da je finansijska situacija u frimi takva da povećanje zarada nije moguće, ali da očekuje da će, između ostalog, uskoro biti povećana pretplata, završena nova sistematizacija i donet socijalni program. Na taj način bi se, prema njegovim rečima, stvorili uslovi da dođe do povećanja plata u toku ove godine”, navode u sindikatu Nezavisnost.
Zaposleni su odlučili da pokrenu štrajk upozorenja “jer je RTV jedino javno preduzeće u kome osnovica za plate nije povećana u poslednje tri godine”.
 
Štrajk upozorenja trajaće jedan sat, u skladu sa zakonom i obavezom da poštujemo minimum procesa rada. U Štrajkačkom odboru se nalaze po dva predstavnika Samostalnog, Strukovnog i sindikata Nezavisnost. 
 

CategoriesAktuelnosti
By

INTERVJU Sonja Stoja, arhitekta: Novi Sad se izgubio u veličini, doživeo je rast, ali ne i razvoj

Foto: Danas/A. L.

Arhitekta Sonja Stoja omiljena je novosadska profesorka, a njeni učenici Građevinske škole danas su mnoge poznate arhitekte i urbanisti.

 

Priče oko izgradnje i rušenja u Novom Sadu nikad ne gube na svojoj aktuelnosti. U javnom prostoru kroz ove teme prolaze razni stručnjaci, arhitekte i urbanisti i svima im je zajedničko jedno – učenici su Sonje Stoje.

Iako je u penziji od 2004. godine kontakte sa njima održava redovno, a koliko im je stalo do njenog mišljenja govori i priča da je jedan od tih učenika pročitao status Stoje sa društvenih mreža na Zboru građana Limana, kada su doneli odluku kako ne žele crkvu na livadici pored Štranda.

„Treba preći sa reči na dela. Prvo zadovoljiti formu i zakon i pismenom većinom stanovnika limanskih mesnih zajednica staviti zabranu na bilo kakve građevinske radove na spornom lokalitetu. Čim se pojave naznake nekog ograđivanja, masovno, telima braniti svoju slobodu. U smenama, sa decom. Ide lepo vreme. No passaran!“, napisala je ona u svom statusu.

 

Pre gradskih aktuelnosti, moramo nekako krenuti otpočetka, jer ipak ste se vi, kako kažete, po Novom Sadu još i tramvajem vozali. Kako ste završili u prosveti?

– Posle završene arhitekture u Beogradu, mislila sam da ću raditi u birou. Međutim, zaposlila sam se u školi gde sam dočekala i penziju. U radnoj knjižici imam samo jedan pečat (smeh). Koliko god da su stvari u početku teške, koliko god da sam se spremala za časove godinama, učila kao za nijedan ispit na fakultetu da se ne bi obrukala, zavolela sam taj posao i sa godinama sam sve više uživala. Između đaka i profesora je postojalo uzajamno poštovanje, moje je bilo da ih naučim životnim i stručnim vrednostima, a od njih se očekivalo da to poslušaju.. Bila sam autoritet, ali ga nikad nisam zloupotrebila. Sa učenicima sam nastavila odnos poštovanja, prijateljstva i ljubavi, ali u početku je to bilo dosta strogosti.

* Odrasli ste na Rotkvariji, kako je ona tada izgledala?

– Novi Sad moje mladosti je bio idiličan….manje od sto hiljada stanovnika…najveći broj kuća prizeman, u centru jedospratnice…prema Limanima višespratnice. Puno zelenila, drvoredi, Futoška ulica i sa jedne strane dvostruki drvored stoletnih platana. Sredinom klepeće tramvaj. Kolovozi su redovno prani noću, čuli ste cisternu i zvuk mlaza. Grad je bio čist, bukvalno..nigde nije bilo grafita, fasade su redovno održavane, jer je to bilo pitanje ugleda vlasnika. Krajem pedesetih su uklonjeni tramvaji, prešli smo na autobuse. Čuven je bio bus kod koprivića, na sprat, zvali su ga Londonac i vozio je na Štrand. Eto, poređenje ostavljam vama i čitaocima.

 

* Postali ste omiljena profesorka ne samo u Vašoj školi nego i šire?

– Moja energija, pristup i ta zahvalnost da imam kome da prenesem nešto, da oblikujem ljudsko biće koje će kasnije krojiti i moju sudbinu, ali da ga uputim kako treba. Izvanredna stvar na koju ljudi ne obraćaju pažnju je da u nazivu svake škole piše da je to obrazovno-vaspitna ustanova i ja sam celokupnom svojom pojavom, rečnikom, ponašanjem, oblačenjem, trudila se da dam najbolje od sebe, da delujem primerom. Kroz život i praksu sve se nauči, ali one fundamentalne stvari koje su u vaspitnom smislu bitne, tu ne smeš omanuti, to mora da se uradi na vreme, a srednja škola je za to idealna. Nikad nisam imala problema sa učenicima ili roditeljima, zato što sam tako radila da ih sprečim.

* Sada je aktuelna priča o bodovanju nastavika od strane roditelja.

– Moje lično mišljenje je da su 90 odsto svega što se dešava krivi roditelji. Ne možete vi tražiti od škole da formira ličnost vašeg deteta. To je vaš posao. Moj deda je imao jednu uzrečicu. Deset božijih zapovesti su mu bile i zakon i ustav, ali je on dodao i jedanaestu: „To se ne radi“. Kad nešto napraviš što ne treba, on kaže „to se ne radi“ i tačka. Zaista je tako.

* Priča se da su sve arhitekte i urbanisti u Novom Sadu vaši učenici?

– Svi uspešni (smeh). Svi koji nešto vrede i znače, koji su nagrađivani i čija dela govore u izuzetnom umeću. To su moji učenici i to je činjenica. Ne zovu me više za savete, nego samo na druženja. Pre neki dan sam sa jednom generacijom imala 40 godina mature, a prošle godine 50 godina mature moje prve generacije Građevinske škole. Uvek sam se trudila da im vizuelno prikažem to o čemu pričam. Naravno arhitektura je delom i umetnost, nekom se nešto sviđa, ali postoje određeni principi na kojima se bazira objekat bilo koje vrste, a to su svrha, kontekst i okolina, vizuelni ugođaj, proporcija u prostoru i tako redom. Dakle, stučno nezaobilazne stvari.

* Vratimo se na povod našeg susreta. Vaš komentar na društvenim mrežama oko crkve na Limanu pročitan je čak na Zboru mesne zajednice ovog dela grada?

– Jeste, zato što komentarišem aktuelne stvari na društvenim mrežama, nemam baš druge prilike, a godi mi da se iskažem. Recimo, stalno ponavljam da novosadski čelnici koji se diče svim i svačim, ne mogu da poprave pokretne stepenice, jedne jedine u gradu.

 

* Proradile su pre nekoliko dana.

– Nije valjda?!? Bravo. Društvene mreže smatram bezazlenim medijem, ali imam neka prava kao arhitekta da kažem šta mislim, bez obzira što nisam radila u operativi. Rekli su mi jednom, šta se ti mešaš, nikad nisi ništa projektovala. Malo sam se zamislila, jer je istina. I onda shvatim, da, ja jesam projektovala, ali ljude koji će projektovati zgrade. Nisam očekivala da će moja objava na Fejsbuku biti pročitana, jedan moj učenik je to uradio kao vid podrške tim stanarima, što mi je veoma drago. Sada sam počastvovana sam što pričam za jedan Danas, kao moje jedine novine još od Naše Borbe. Mislim da je čak i vaš glavni urednik poreklom Novosađanin.

* To ćemo mu napomenuti prvom prilikom. Nego da se vratimo na crkvu, imate potrebu kako kažete da u ovoj priči pre svega informišete ljude?

– Stvari treba gledati u širem kontekstu. Kad neko kaže da nije obavešten, to nije odgovor, mnoge loše odluke su donete i prihvaćene zbog neinformisanosti. Taj naš novosadski kej je jedan od najkorisnijih, najinteresantnijih, najlepših i najposećenijih objekata u gradu, iako nije zgrada. Tu su se naši urbanisti jako dobro pokazali. Obrađen je fantastično i urbanistički promišljeno, sa zelenilom i mobilijarom. Sem toga, pobošljao je turističku ponudu, tokom sezone brojni rečni brodovi se tu zaustavljaju. Korišćen je maksimalno. On je i zahtevna građevina. Lako je napraviti kej u Pešti i Beču gde je Dunav uži, ali ovde je Dunav pola kilometra, a na krivini kod kanala još i više. Ipak, uspešno je urađen jer živi. Kad bi dronom slikali čitav kej, videli bi kako je usaglašen, nigde nema iskakanja, jedino iskakanje, ali u pozivitnom smislu je kod spomenika „Porodica“.

* Dakle, ništa ne dirati?

– Iz ugla logike pričamo o nonsensu. Postoji Spomenik, memorijal nečemu što je za grad značajno, a racija i bombardovanje 1849. godine su dva najvažnija događaja koja obeleželi Novi Sad i taj istureni deo je savršen. Urbanistički, arhitektonski, vajarski, memorijalno, materijalno, ništa napadno i taman kako treba, sa vertikalom samom spomenika Jove Soldatovića kao neospornog vajara. I sad, bilo šta da dodajete sa strane je deplasirano. Na Štrandu postoji obeležje raciji, pa molim vas rekonstuišite ga primereno, ima i tamo prostora. Šta će toliko obeležja istom? Ova sporna livadica je neodgovarajući, konkavan teren. Sa jedne strane je nasip, sa druge strane su zgrade, a između nema pedeset metara. To je mali prostor. Tu sem zelenila, klupe i eventualno dečijeg igrališta apsolutno ne treba ništa da bude. Uostalom duž celog keja je tako. Nema to nikakve veze sa crkvom.

* Smatrate da stanari treba da livadicu brane i fizički?

– Predlažem za početak da neko od mlađih arhitekata napravi kompjutersku simulaciju kako bi to izgledalo. Važno je da se javnost upozna, da vidi to kao maketu. Prvo to je i za crkvu sramotno. Mala Gračanica u nekom udubljenom delu pored ljudi u šorcevima i gaćama. E sad, svoj stav moraš braniti ako ga imaš i iza njega stati bez reči, nego delima. Ako se pojave naznake početka formiranja gradilišta, treba svi da izađu napolje sa sve decom i kuvaju pasulj i peku roštilj u smenama. Jednostavno, ne popustiti.

* Kako vam izgleda Novi Sad danas u poređenju sa sličnim gradovima iz okoline?

– Treba praviti paralele između stvari koje su u postojećem stanju slične. Recimo Segedin, Maribor, Osijek i Novi Sad, mali gradovi na reci. Vodila sam đake u Suboticu i prešli smo preko u Segedin. Da napravimo porođenje. Segedin je ušminkan fantastično, Subotica se ušminkava. A Novi Sad se nažalost izgubio u veličini. Moj učenik Darko Polić napisao je rad, „Rast gradova i Razvoj“. Odnosno šta je to Rast, a šta je Razvoj. Novi Sad je doživeo rast, ali ne i razvoj.

* Napisali ste jednom da je najlepši deo centra Novog Sada ne neki objekat, nego već pomenuto drvo, koprivić. Nažalost njega više od poslednje velike oluje nema, a nakon izgradnje garaža dobićemo i nova parterna uređenja u Ulici Modene i kod Banovine. Kako Vam to izgleda?

– To je bio naš „miting point“. Tu je sve pevalo. Koprivić je bio muzička kutija Novog Sada. Onako skladno i lepo, kako ga je priroda oblikovala, nenametljivo. Simbol. Prostor kod Banovine izgleda tragično. Za nas arhitekte je Banovina više od simbola…ona je Hram. Ponuđena parterna rešenja izneta na javnost nisu imala nikakve objekte… samo zelenilo, što znači da se zida na osnovu nepoznatog, podmetnutog rešenja, koje niko nije video. Zar to nije kažnjivo?? Slika gradilišta snimljena dronom pokazuje portu našeg Hrama sa četiri nakazna, metastazična, armiranobetonska groba.

* U telefonskom razgovoru pred naš susret rekli ste da ne želite da ispadnete napadni, da svoj sud treba da daju neki drugi, mlađi. Ali nema puno mlađih kolega koji su spremni javno da kažu šta misle ili nam se to čini?

Arhitekti su sputani preživljavanjem, a i drugim, raznim „suptilnijim“ metodama. Nije opravdanje, ali je objašnjenje (objašnjenja me uvek nasmeju)… U slučaju livadice kod Štranda, rešenje se pripisuje urbanistima….ne verujem. Nisu to urbanisti, jer bi to bilo fundamentalno uvredljivo za jednog urbanistu. Zna se ko tu odlučuje. Pre par dana je održana veoma posećena tribina na Spensu na temu očuvanja graditeljskog nasleđa Novog Sada. Šteta da je aktuelna tema dve podzemne garaže u centru grada vrlo malo pomenuta, a jedan od panelista je bio građevinski inženjer čija specijalnost su podzemne garaže. Verujem da bi on, sa svojim timom iz Subotice bio idealan da predloži kako popraviti postojeće izvođenje, dok još ima vremena.

Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.

Izvor: Danas

 

CategoriesAktuelnosti
By

Sutra novi protest zaposlenih u SNP-u, PZP traži da se najstarije profesionalno pozorište kod Srba spasi od propadanja

Gradski odbor Pokreta za preokret (GrO PZP) poziva republičku, pokrajinsku i gradsku vlast u Novom Sadu da spasu od propadanja Srpsko narodno pozorište (SNP), najstarije profesionalno pozorište kod Srba, osnovano još 1861. godine.

– SNP je u teškom ekonomskom položaju godinama i za to odgovornost leži u nebrizi za kulturu i kulturne ustanove od strane Srpske napredne stranke – navodi se u saopštenju ovog pokreta.

Oni podsećaju da je sutra novi protest upozorenja, kao i da zaposleni prete generalnim štrajkom. 

– Dok se novac iz budžeta rasipa na sve strane, na stotine zaposlenih u SNP-u ostvaruje primanja ispod prosečne republičke zarade, a preko sto njih u proseku prima oko 45.000 dinara, zbog čega je njihova egzistencija kao i egzistencija članova njihovih porodica ozbiljno dovedena u pitanje – upozorava GrO PZP.

Dodaju da do sada nisu urodili plodom zahtevi sindikata ovog hrama kulture, koji neprestano radi već 162 godine.

– Od ovog pozorišta svi okreću glavu i oglašavaju se nenadležnim, a kada se daju novci raznim tabloidno-propagandnim glasilima režima – svi su nadležni. Od Vlade Srbije do grada Novog Sada – navodi se u saopštenju PZP-a i zaključuje:

– Kako je drugi po redu štrajk upozorenja zaposlenih zakazan za sutra i kako zaposleni prete da će stupiti u  generalni štrajk, ako se ne nađe rešenje za njihove probleme, tražimo od nadležnih da hitno sednu i razgovaraju sa zaposlenima. Rešenje mora da bude trajno i ne sme se dozvoliti da Srpsko narodno pozorište nakon više od veka i po zatvori svoja vrata. 

Podsećamo, štrajk upozorenja zaposlenih u SNP-u održan je prošle srede, a pored povećanja plata, boljih uslova rada, donošenja nove sistematizacije radnih mesta uz obavezno učešće sindikata i rešavanja statusa zaposlenih na određeno vreme, zatraženo je i hitno pokretanje inicijative od strane nadležnih organa uprave SNP da se ovo pozorište ponovo uvrsti u Listu ustanove kulture od nacionalnog značaja..

Izvor: mojnovisad

CategoriesAktuelnosti
By

Podbarčani se žalili na nedostatak trotoara, parkinga, slabo osvetljenje, smrad iz klanice…

Na današnjoj sednici Komisije za predstavke i predloge razmatrane su predstavke koje su građani izneli neposredno pred Komisijom kao i predstavke koje su pismenim putem upućene na razmatranje.

Takođe, članovi Komisije razmatrali su i više odgovora pristiglih na ranije podnete predstavke, a koji će biti upućeni na adrese sugrađana koji su ih podneli.

Podbara

Sugrađanka sa Podbare se u ime žitelja Ulica patrijarha Čarnojevića, Tekelijine i Venizelosove obratila predstavkom u kojoj navodi više komunalnih problema, kao što su nedostatak trotoara, biciklističke staze, parkinga i autobuske linije. Prema njenim rečima, usled učestale gradnje novih stambenih objekata i povećanog broja stanara, a samim tim i automobila, prolazak pešacima je otežan, na nekim mestima i potpuno nemoguć zbog parkiranih automobila, a uveče je dodatni problem zbog slabog osvetljenja.

Ona, takođe, navodi i pojavu nesnosnog smrada koji se širi iz pravca Tekelijine ulice, za koji tvrdi da potiče iz privatne klanice, a neretko primećuju dovoženje kamionima žive stoke.

Dvoje sugrađana iz Ulice Jug Bogdana se obratilo povodom istog problema, koji nastaje ispred njihovih stambenih objekata za vreme padavina. Kako navode, na tom delu ne postoji atmosferska kanalizacija, pa se sva voda zadržava na trotoaru ispred njihovih ulaza što im otežava svakodnevno kretanje.

Adice

Na Adicama postoji problem sa gradskim prevozom, kako je navela sugrađanka iz tog dela grada. Prema njenim rečima, imaju samo jednu autobusku liniju koja ide u velikim razmacima, što je za naselje od oko 10.000 stanovnika, prema njihovom mišljenju, veoma malo. Takođe je navela i nedostatak kontejnera i kanti za smeće, a poseban problem im predstavlja kanal koji je zagađen i zatrpan smećem.

Izvor: mojnovisad

CategoriesAktuelnosti
By

Održan štrajk upozorenja u SNP-u, zaposleni traže veće plate, bolje uslove rada…

Štrajk upozorenja održan je danas u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a okupili su se članovi svih ansambala i tehničkih službi ovog teatra.

Deo zaposlenih okupio se u foajeu scene Jovan Đorđević, a jedan deo je obustavio rad na svojim radnim mestima.

– Naši štrajkački zahtevi su poboljšanje materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih, popunjavanje radnih mesta i donošenje nove sistematizacije radnih mesta, uz obavezno učešće sindikata – rečeno je novinarima u SNP-u. 

Sindikat SNP-a je saopštio, takođe, da je tražio povećanje plata, a pokrenuo je i pitanje rešavanja statusa zaposlenih na određeno vreme.

– Tražimo i poboljšanje uslova rada i obezbeđivanje osnovnih sredstava za rad, ali i hitno pokretanje inicijative od strane nadležnih organa uprave SNP da se ovo pozorište ponovo uvrsti u Listu ustanove kulture od nacionalnog značaja – naveli su.

Takođe su najavili da, ukoliko poslodavac ne realizuje zahteve iz ove odluke, Sindikat će u narednom periodu stupiti u štrajk, odnosno potpuno obustaviti rad.

Predstavnik štrajkača je u razgovoru s novinarkom N1 izjavio da je prosečna plata zaposlenih 78.000 dinara, 159 plata su ispod minimalne zarade, zaradu u iznosu od 50 do 57 hiljada dinara prima 59 radnika, a ostali imaju plate koje su ispod republičkog proseka. On je istakao da je situacija u kulturnim ustanovama u Srbiji alarmantna i da ne zna kako nek može da živi od 47.000 dinara plate koliko je zarada njihovih dekoratera.

Izvor: mojnovisad

CategoriesAktuelnosti
By

Tribina posvećena majkama dece sa invaliditetom u četvrtak u “Zenitu”

Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Ilustracija/ mojnovisad.com

Udruženje građana „Budi heroj”, koje se humanitarnim radom bavi 15 godina, posebno je usmereno na decu sa invaliditetom, kao najnezaštićeniju kategoriju u društvu. S obzirom na to da su glavne junakinje njihove majke, u saradnji sa Udruženjem „Sunce”, sinoć je u prostorijama knjižare „Zenit books” organizovana tribina podrške. 
 
Cilj tribine je pružanje psihološke podrške majkama dece sa nekim oblikom disabiliteta. 
 
Na tribini su govorili: influenserka Jelena Cvetković, master psihoterapeut i psiholog s integrativnim pristupom Ksenija Mijatović i idejni tvorac tribine, sportista, humanitarac i osnivač Udruženja „Budi heroj” Miša Ronin Bačulov. 
Moderator je bila novinarka Nikea Vučetić.
 
 -Praksa je pokazala da se o deci sa smetnjama u razvoju prvenstveno brinu majke, koje neretko napuste posao, pa čak i profesionalnu karijeru. Diskriminacija, strah, briga šta će biti s mojim detetom kada ja više ne budem mogla da se staram o njemu, samo su neka od muka koje me more svako veče kad legnem. Ako legnem, jer moje dete ne spava ni danju, ni noću, kaže jedna od majki. 
 
Iako nema jedinstvene baze podataka o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji, prema podacima iz 2022. godine, oko 50.000 njih su sa teritorije Novog Sada. Samo 40 njih ima personalnu asistenciju, a samo tri osobe imaju celodnevnu personalnu asistenciju. 
 
Sanja Demirović, jedna od majki koja već 20 godina muku muči s nepokretnim detetom u invalidskim kolicima kaže da je i na tribinu morala doći sa svojim Viktorom, jer nema kome da ga ostavi na dva sata. Kafa ili ručak s drugaricom su joj nezamislivi luksuz koji sebi ne može da priušti. 
 
Dve majke-heroine došle su sa teritorije opštine Inđija, istakavši da je situacija u ruralnim krajevima još gora nego u urbanim sredinama, kao i da terapije za njihovu decu koštaju 60 eura na dnevnom nivou, naglašavajući i da su one neophodne, kako bi se detetu omogućio iole lakši i pristojniji život. 
 
-Mi samo želimo da nas ljudi vide, da nas čuju i zato su ovakve tribine važne. Zatvorene smo u kući sa svojom decom 24 sata. Pozovite javnost da nas uoče, jer i mi smo deo ovog društva, a ne ljudi iza četiri zida. Zakon roditelj-negovatelj se nalazi u skupštinskoj proceduri i čeka na obećano usvajanje. A on bi nam omogućio makar egzistencijalni momenat koji nam je ugrožen. 
 
 
Master psihoterapeut Ksenija Mijatović rekla je da će uvek biti tu kao podrška majkama, savetujući ih na konzistentnost, kao i da moraju biti udružene i uporne u ostvarivanju svojih namera. 
Miša Bačulov podsetio je javnost da 15 godina sarađuje s Udruženjem „Sunce” (udruženje roditelja dece sa cerebralnom i dečijom paralizom) i da se na njega uvek mogu osloniti kroz organizovanje radionica, tribina, humanitarne pomoći, kao i do sada. 
Panelista Jelena Cvetković ističe da joj se majke neretko javljaju putem platforme Instagram, i da su srećne samom činjenicom da neko želi da porazgovara s njima i razmeni po koju reč. Da ih razume. 
 

CategoriesAktuelnosti
By

Masakriranje Šodroša uveliko u toku: Pogledajte snimke iz vazduha iz 2022. i 2024. koji pokazuju najveću sramotu novosadske vlasti – umesto drveća niče beton

Izvor: nova.rs

Šodroš, deo rukavca na Dunavu u Novom Sadu koji je predstavljao jedan od simbola grada i jedno od omiljenijih mesta Novosađana za boravak u prirodi, pecanje, šetnju starom šumom, kako pokazuju snimci sa terena, platio je ozbiljnu cenu urbanizacije grada. Od kraja 2022. godine kada je grupa aktivista izgubila bitku u borbi za odbranu ove zelene oaze, svakog dana su sve vidljiviji tragovi devastacije.

 

Mir prirode narušili su zvuci teške mašinerije kineske kompanije „China Road and Brige Corporation“ (CRBC), koja je bez tendera, direktnom nagodbom sa državom, dobila posao izgradnje četvrtog mosta sa obilaznicom u Novom Sadu.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Veliki otpor ovom projektu, koji se povezuje sa većim, nezvanično nazvanim „Novi Sad na vodi“, pružili su građani Novog Sada, i novosadski aktivisti.

Svojevrsna brana projektu, na mestu sadašnjih radova, bio je „Šodroš surviver kamp“ u kome su aktivisti i građani proveli nekoliko meseci, blokirajući svojim prisustvom seču šume na prostoru gde je trebalo da počnu radovi na novom mostu.

Kao „pobednik“ je, na kraju, ipak izašla gradska vlast, ako se iko u ovom slučaju sme nazvati pobednikom.

Ono čega su se aktivisti najviše plašili je potpuna devastacija prostora na Šodrošu, dok su gradski urbanisti i vlasti uveravale građane da će seča stabala biti najminimalnija.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Poređenje snimaka iz vazduha u julu 2022. i u februaru 2024. pokazuje da su bojazni aktivista bile opravdane.

Izvor: lokalni front/nova.rs

Izvor: Uglješa Bokić/Nova.rs

U februaru kada je ekipa portal Nova.rs posetila  Šodroš, radovi nisu bili toliko intenzivni i na gradilištu je bio jedan kamion i svega nekoliko radnika, ali je uticaj radova na prirodu tog kraja bio više nego vidljiv.

Aktivisti koji su učestvovali u borbi za Šodroš ističu da je ovo bilo očekivano, ali veruju da još uvek nije sve izgubljeno, jer tek predstoji borba za očuvanje ostalog dela Šodroša i Kameničke ade, koje gradske i republičke vlasti planiraju da urbanizuju.

Šodroš- nikla i mini deponija uz gradilišteFoto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Petar Holik, član pokreta „Bravo!“ koji je nastao mahom od ljudi koji su činili aktivisti „Šodroš survivor kampa„, za Nova.rs kaže da su oni ovako nešto očekivali podsećajući da je posao poveren kompaniji CRBS „koja je već ozloglašena u svetu kao kompanija koja ne brine mnogo za životnu sredinu“, ukazujući da je ova kompanija u Crnoj Gori uništila korito reke Tare.

„Očekivali smo da će Šodroš upravo ovako izgledati, jer da nismo ne bismo skoro godinu dana proveli u Šodroš Survivor Kampu, podižući svest građanki i građana o značaju ove specifične oaze. Za izgradnju mosta koriste se izuzetno invazivne metode, pri kojima se uništava mnogo veći zahvat zbog dodatnog, privremenog mosta i njegovih pristupnica“ objašnjava Holik.

Naglašava da su dve superćelijske oluje dodatno devastirale područje Šodroša, ali i u tome vidi odgovornost vlasti i izvođaća radova.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

„Od nekadašnjeg gustog rastinja i hlada u vrelim letnjim danima ostala je pustoš i građevinska deponija. Na ruku vlasti i izvođača išle su i dve superćelijske oluje, kao posledice globalnog zagrevanja, a koje su dodatno osakatile Šodroš i pokazuju jasnu opomenu i alarm da pristup ’samo ruši, seci, betoniraj, sagorevaj’ mora hitno da se odbaci. Oluja ne bi nanela toliko štete na Šodrošu da nije prethodno proređena sečom. Šuma samu sebe štiti od oluja svojom gustinom, a na Šodrošu su nakon seče ostala usamnjena stabla koja su direktno bila izložena oluji“, naglašava Holik.

Sličnog stava je i Mladen Cvijetić, politički sekretar „Zajedno za Novi Sad“, koji je takođe aktivno učestvovao u otporu gradskim vlastima da započnu radove na Šodrošu.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

„Danas taj deo Šodroša izgleda kao fabrika cementa, a umesto drveća niče beton. Ali i dalje ima šta da se spasi. Još uvek je Šodroš stanište ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, još uvek se na njemu deca sankaju, a ljudi druže“, ističe Cvijetić

Osvrnuo se i na to kako je do ovoga došlo i kroz šta su sve aktivisti i građani prošli protiveći se ovom projektu.

„Šodroš su proteklih godina, a posebno u periodu krajem 2022. godine, divljački razorile republičke, pokrajinske i lokalne vlasti i predale na milost i nemilost privatnim investitorima. To razaranje je sa sobom donosilo ekstremnu represiju nad građanima, aktivistima i političarima. Na kraju smo svi kao nagradu za to što smo branili zelenilo, drveće i zdrav život od betona i krupnog kapitala, dobili na desetine prekršajnih i krivičnih prijava“, ocenjuje Mladen Cvijetić

Šodroš Novi Sad protest Foto:Nenad Mihajlović/Nova.rs

I Cvijetić i Holik rešenje vide u lokalnim izborima koji slede, jer veruju da bi promena vlasti promenila urbanizaciju Šodroša.

„S promenom vlasti u gradu neophodno je što hitnije izvršiti reviziju Generalnog urbanističkog plana 2030, a Šodroš staviti pod poseban režim zaštite“, zaključuje Holik.

Cvijetić dodaje da će na predstojećim izborima u Novom Sadu tražiti podršku građana kako bi se Šodroš sačuvao.

„Ono što me trenutno raduje i što je jedna nada za svetliju budućnost Novog Sada jeste da su se tadašnje aktivističke grupacije organizovale u političke formacije koje će izaći na naredne novosadske izbore. Tu pre svega mislim na „Zajedno za Novi Sad“ i GP Bravo. Tražićemo da se utvrdi personalna i institucionalna odgovornost svih pojedinaca i organa koji su učestvovali u tome“, kategoričan je Mladen Cvijetić iz „Zajedno za Novi Sad“.

Na pitanje „Nove“ ko kontroliše kako se odvijaju radovi na Šodrošu, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“ dr Marko Marinković je rekao da ovo preduzeće nema više nikakvu nadležnost na delu Šodroša gde se izvode radovi.

„’Vojvodina šume’ više ne gazduju tim parcelama, jer je Vlada Srbije izglasala da se ovo zemljište iz šumskog prevede u građevinsko zemljište kako bi se započelo na izgradnji mosta. To prevođenje iz šumskog u građevinsko zemljište je izvedeno na osnovu toga što je projekat proglašen nacionalnim interesom. Mi smo dobili zadatak da sa tog područja uklonimo stabla kako bi se zemljište privelo nameni i to smo i uradili“, rekao je izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Direktor JP „Urbanizam Novi Sad“ Dušan Miladinović je takođe izjavio da ni oni više nisu nadležni za to područje.

„JP Urbanizam je svoj deo posla završio izradom i usvajanjem planskog dokumenta vezanog za most“, bio je kratak Miladinović

Inspekcija grada Novog Sada za zaštitu životne sredine nije do objavljivanja ovog teksta odgovorila na pitanje „Nove“ ko nadgleda radove na Šodrošu.

Izvor: nova.rs