CategoriesAktuelnosti
By

Podbarčani se žalili na nedostatak trotoara, parkinga, slabo osvetljenje, smrad iz klanice…

Na današnjoj sednici Komisije za predstavke i predloge razmatrane su predstavke koje su građani izneli neposredno pred Komisijom kao i predstavke koje su pismenim putem upućene na razmatranje.

Takođe, članovi Komisije razmatrali su i više odgovora pristiglih na ranije podnete predstavke, a koji će biti upućeni na adrese sugrađana koji su ih podneli.

Podbara

Sugrađanka sa Podbare se u ime žitelja Ulica patrijarha Čarnojevića, Tekelijine i Venizelosove obratila predstavkom u kojoj navodi više komunalnih problema, kao što su nedostatak trotoara, biciklističke staze, parkinga i autobuske linije. Prema njenim rečima, usled učestale gradnje novih stambenih objekata i povećanog broja stanara, a samim tim i automobila, prolazak pešacima je otežan, na nekim mestima i potpuno nemoguć zbog parkiranih automobila, a uveče je dodatni problem zbog slabog osvetljenja.

Ona, takođe, navodi i pojavu nesnosnog smrada koji se širi iz pravca Tekelijine ulice, za koji tvrdi da potiče iz privatne klanice, a neretko primećuju dovoženje kamionima žive stoke.

Dvoje sugrađana iz Ulice Jug Bogdana se obratilo povodom istog problema, koji nastaje ispred njihovih stambenih objekata za vreme padavina. Kako navode, na tom delu ne postoji atmosferska kanalizacija, pa se sva voda zadržava na trotoaru ispred njihovih ulaza što im otežava svakodnevno kretanje.

Adice

Na Adicama postoji problem sa gradskim prevozom, kako je navela sugrađanka iz tog dela grada. Prema njenim rečima, imaju samo jednu autobusku liniju koja ide u velikim razmacima, što je za naselje od oko 10.000 stanovnika, prema njihovom mišljenju, veoma malo. Takođe je navela i nedostatak kontejnera i kanti za smeće, a poseban problem im predstavlja kanal koji je zagađen i zatrpan smećem.

Izvor: mojnovisad

CategoriesAktuelnosti
By

Održan štrajk upozorenja u SNP-u, zaposleni traže veće plate, bolje uslove rada…

Štrajk upozorenja održan je danas u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a okupili su se članovi svih ansambala i tehničkih službi ovog teatra.

Deo zaposlenih okupio se u foajeu scene Jovan Đorđević, a jedan deo je obustavio rad na svojim radnim mestima.

– Naši štrajkački zahtevi su poboljšanje materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih, popunjavanje radnih mesta i donošenje nove sistematizacije radnih mesta, uz obavezno učešće sindikata – rečeno je novinarima u SNP-u. 

Sindikat SNP-a je saopštio, takođe, da je tražio povećanje plata, a pokrenuo je i pitanje rešavanja statusa zaposlenih na određeno vreme.

– Tražimo i poboljšanje uslova rada i obezbeđivanje osnovnih sredstava za rad, ali i hitno pokretanje inicijative od strane nadležnih organa uprave SNP da se ovo pozorište ponovo uvrsti u Listu ustanove kulture od nacionalnog značaja – naveli su.

Takođe su najavili da, ukoliko poslodavac ne realizuje zahteve iz ove odluke, Sindikat će u narednom periodu stupiti u štrajk, odnosno potpuno obustaviti rad.

Predstavnik štrajkača je u razgovoru s novinarkom N1 izjavio da je prosečna plata zaposlenih 78.000 dinara, 159 plata su ispod minimalne zarade, zaradu u iznosu od 50 do 57 hiljada dinara prima 59 radnika, a ostali imaju plate koje su ispod republičkog proseka. On je istakao da je situacija u kulturnim ustanovama u Srbiji alarmantna i da ne zna kako nek može da živi od 47.000 dinara plate koliko je zarada njihovih dekoratera.

Izvor: mojnovisad

CategoriesAktuelnosti
By

Tribina posvećena majkama dece sa invaliditetom u četvrtak u “Zenitu”

Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Ilustracija/ mojnovisad.com

Udruženje građana „Budi heroj”, koje se humanitarnim radom bavi 15 godina, posebno je usmereno na decu sa invaliditetom, kao najnezaštićeniju kategoriju u društvu. S obzirom na to da su glavne junakinje njihove majke, u saradnji sa Udruženjem „Sunce”, sinoć je u prostorijama knjižare „Zenit books” organizovana tribina podrške. 
 
Cilj tribine je pružanje psihološke podrške majkama dece sa nekim oblikom disabiliteta. 
 
Na tribini su govorili: influenserka Jelena Cvetković, master psihoterapeut i psiholog s integrativnim pristupom Ksenija Mijatović i idejni tvorac tribine, sportista, humanitarac i osnivač Udruženja „Budi heroj” Miša Ronin Bačulov. 
Moderator je bila novinarka Nikea Vučetić.
 
 -Praksa je pokazala da se o deci sa smetnjama u razvoju prvenstveno brinu majke, koje neretko napuste posao, pa čak i profesionalnu karijeru. Diskriminacija, strah, briga šta će biti s mojim detetom kada ja više ne budem mogla da se staram o njemu, samo su neka od muka koje me more svako veče kad legnem. Ako legnem, jer moje dete ne spava ni danju, ni noću, kaže jedna od majki. 
 
Iako nema jedinstvene baze podataka o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji, prema podacima iz 2022. godine, oko 50.000 njih su sa teritorije Novog Sada. Samo 40 njih ima personalnu asistenciju, a samo tri osobe imaju celodnevnu personalnu asistenciju. 
 
Sanja Demirović, jedna od majki koja već 20 godina muku muči s nepokretnim detetom u invalidskim kolicima kaže da je i na tribinu morala doći sa svojim Viktorom, jer nema kome da ga ostavi na dva sata. Kafa ili ručak s drugaricom su joj nezamislivi luksuz koji sebi ne može da priušti. 
 
Dve majke-heroine došle su sa teritorije opštine Inđija, istakavši da je situacija u ruralnim krajevima još gora nego u urbanim sredinama, kao i da terapije za njihovu decu koštaju 60 eura na dnevnom nivou, naglašavajući i da su one neophodne, kako bi se detetu omogućio iole lakši i pristojniji život. 
 
-Mi samo želimo da nas ljudi vide, da nas čuju i zato su ovakve tribine važne. Zatvorene smo u kući sa svojom decom 24 sata. Pozovite javnost da nas uoče, jer i mi smo deo ovog društva, a ne ljudi iza četiri zida. Zakon roditelj-negovatelj se nalazi u skupštinskoj proceduri i čeka na obećano usvajanje. A on bi nam omogućio makar egzistencijalni momenat koji nam je ugrožen. 
 
 
Master psihoterapeut Ksenija Mijatović rekla je da će uvek biti tu kao podrška majkama, savetujući ih na konzistentnost, kao i da moraju biti udružene i uporne u ostvarivanju svojih namera. 
Miša Bačulov podsetio je javnost da 15 godina sarađuje s Udruženjem „Sunce” (udruženje roditelja dece sa cerebralnom i dečijom paralizom) i da se na njega uvek mogu osloniti kroz organizovanje radionica, tribina, humanitarne pomoći, kao i do sada. 
Panelista Jelena Cvetković ističe da joj se majke neretko javljaju putem platforme Instagram, i da su srećne samom činjenicom da neko želi da porazgovara s njima i razmeni po koju reč. Da ih razume. 
 

CategoriesAktuelnosti
By

Masakriranje Šodroša uveliko u toku: Pogledajte snimke iz vazduha iz 2022. i 2024. koji pokazuju najveću sramotu novosadske vlasti – umesto drveća niče beton

Izvor: nova.rs

Šodroš, deo rukavca na Dunavu u Novom Sadu koji je predstavljao jedan od simbola grada i jedno od omiljenijih mesta Novosađana za boravak u prirodi, pecanje, šetnju starom šumom, kako pokazuju snimci sa terena, platio je ozbiljnu cenu urbanizacije grada. Od kraja 2022. godine kada je grupa aktivista izgubila bitku u borbi za odbranu ove zelene oaze, svakog dana su sve vidljiviji tragovi devastacije.

 

Mir prirode narušili su zvuci teške mašinerije kineske kompanije „China Road and Brige Corporation“ (CRBC), koja je bez tendera, direktnom nagodbom sa državom, dobila posao izgradnje četvrtog mosta sa obilaznicom u Novom Sadu.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Veliki otpor ovom projektu, koji se povezuje sa većim, nezvanično nazvanim „Novi Sad na vodi“, pružili su građani Novog Sada, i novosadski aktivisti.

Svojevrsna brana projektu, na mestu sadašnjih radova, bio je „Šodroš surviver kamp“ u kome su aktivisti i građani proveli nekoliko meseci, blokirajući svojim prisustvom seču šume na prostoru gde je trebalo da počnu radovi na novom mostu.

Kao „pobednik“ je, na kraju, ipak izašla gradska vlast, ako se iko u ovom slučaju sme nazvati pobednikom.

Ono čega su se aktivisti najviše plašili je potpuna devastacija prostora na Šodrošu, dok su gradski urbanisti i vlasti uveravale građane da će seča stabala biti najminimalnija.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Poređenje snimaka iz vazduha u julu 2022. i u februaru 2024. pokazuje da su bojazni aktivista bile opravdane.

Izvor: lokalni front/nova.rs

Izvor: Uglješa Bokić/Nova.rs

U februaru kada je ekipa portal Nova.rs posetila  Šodroš, radovi nisu bili toliko intenzivni i na gradilištu je bio jedan kamion i svega nekoliko radnika, ali je uticaj radova na prirodu tog kraja bio više nego vidljiv.

Aktivisti koji su učestvovali u borbi za Šodroš ističu da je ovo bilo očekivano, ali veruju da još uvek nije sve izgubljeno, jer tek predstoji borba za očuvanje ostalog dela Šodroša i Kameničke ade, koje gradske i republičke vlasti planiraju da urbanizuju.

Šodroš- nikla i mini deponija uz gradilišteFoto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Petar Holik, član pokreta „Bravo!“ koji je nastao mahom od ljudi koji su činili aktivisti „Šodroš survivor kampa„, za Nova.rs kaže da su oni ovako nešto očekivali podsećajući da je posao poveren kompaniji CRBS „koja je već ozloglašena u svetu kao kompanija koja ne brine mnogo za životnu sredinu“, ukazujući da je ova kompanija u Crnoj Gori uništila korito reke Tare.

„Očekivali smo da će Šodroš upravo ovako izgledati, jer da nismo ne bismo skoro godinu dana proveli u Šodroš Survivor Kampu, podižući svest građanki i građana o značaju ove specifične oaze. Za izgradnju mosta koriste se izuzetno invazivne metode, pri kojima se uništava mnogo veći zahvat zbog dodatnog, privremenog mosta i njegovih pristupnica“ objašnjava Holik.

Naglašava da su dve superćelijske oluje dodatno devastirale područje Šodroša, ali i u tome vidi odgovornost vlasti i izvođaća radova.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

„Od nekadašnjeg gustog rastinja i hlada u vrelim letnjim danima ostala je pustoš i građevinska deponija. Na ruku vlasti i izvođača išle su i dve superćelijske oluje, kao posledice globalnog zagrevanja, a koje su dodatno osakatile Šodroš i pokazuju jasnu opomenu i alarm da pristup ’samo ruši, seci, betoniraj, sagorevaj’ mora hitno da se odbaci. Oluja ne bi nanela toliko štete na Šodrošu da nije prethodno proređena sečom. Šuma samu sebe štiti od oluja svojom gustinom, a na Šodrošu su nakon seče ostala usamnjena stabla koja su direktno bila izložena oluji“, naglašava Holik.

Sličnog stava je i Mladen Cvijetić, politički sekretar „Zajedno za Novi Sad“, koji je takođe aktivno učestvovao u otporu gradskim vlastima da započnu radove na Šodrošu.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

„Danas taj deo Šodroša izgleda kao fabrika cementa, a umesto drveća niče beton. Ali i dalje ima šta da se spasi. Još uvek je Šodroš stanište ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, još uvek se na njemu deca sankaju, a ljudi druže“, ističe Cvijetić

Osvrnuo se i na to kako je do ovoga došlo i kroz šta su sve aktivisti i građani prošli protiveći se ovom projektu.

„Šodroš su proteklih godina, a posebno u periodu krajem 2022. godine, divljački razorile republičke, pokrajinske i lokalne vlasti i predale na milost i nemilost privatnim investitorima. To razaranje je sa sobom donosilo ekstremnu represiju nad građanima, aktivistima i političarima. Na kraju smo svi kao nagradu za to što smo branili zelenilo, drveće i zdrav život od betona i krupnog kapitala, dobili na desetine prekršajnih i krivičnih prijava“, ocenjuje Mladen Cvijetić

Šodroš Novi Sad protest Foto:Nenad Mihajlović/Nova.rs

I Cvijetić i Holik rešenje vide u lokalnim izborima koji slede, jer veruju da bi promena vlasti promenila urbanizaciju Šodroša.

„S promenom vlasti u gradu neophodno je što hitnije izvršiti reviziju Generalnog urbanističkog plana 2030, a Šodroš staviti pod poseban režim zaštite“, zaključuje Holik.

Cvijetić dodaje da će na predstojećim izborima u Novom Sadu tražiti podršku građana kako bi se Šodroš sačuvao.

„Ono što me trenutno raduje i što je jedna nada za svetliju budućnost Novog Sada jeste da su se tadašnje aktivističke grupacije organizovale u političke formacije koje će izaći na naredne novosadske izbore. Tu pre svega mislim na „Zajedno za Novi Sad“ i GP Bravo. Tražićemo da se utvrdi personalna i institucionalna odgovornost svih pojedinaca i organa koji su učestvovali u tome“, kategoričan je Mladen Cvijetić iz „Zajedno za Novi Sad“.

Na pitanje „Nove“ ko kontroliše kako se odvijaju radovi na Šodrošu, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“ dr Marko Marinković je rekao da ovo preduzeće nema više nikakvu nadležnost na delu Šodroša gde se izvode radovi.

„’Vojvodina šume’ više ne gazduju tim parcelama, jer je Vlada Srbije izglasala da se ovo zemljište iz šumskog prevede u građevinsko zemljište kako bi se započelo na izgradnji mosta. To prevođenje iz šumskog u građevinsko zemljište je izvedeno na osnovu toga što je projekat proglašen nacionalnim interesom. Mi smo dobili zadatak da sa tog područja uklonimo stabla kako bi se zemljište privelo nameni i to smo i uradili“, rekao je izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.

Šodroš- deo gde se odvijaju radovi Foto: Uglješa Bokić/Nova.rs

Direktor JP „Urbanizam Novi Sad“ Dušan Miladinović je takođe izjavio da ni oni više nisu nadležni za to područje.

„JP Urbanizam je svoj deo posla završio izradom i usvajanjem planskog dokumenta vezanog za most“, bio je kratak Miladinović

Inspekcija grada Novog Sada za zaštitu životne sredine nije do objavljivanja ovog teksta odgovorila na pitanje „Nove“ ko nadgleda radove na Šodrošu.

Izvor: nova.rs

CategoriesAktuelnosti
By

BILO IM JE ČUDNO! KOMŠIJE MLADOG PARA KOJI JE SKOČIO U SMRT U NOVOM SADU: Nikad nismo mogli da stupimo u dublji kontakt sa njima

Foto: printscreen/instagram/192_rs

Bili su veoma povučeni, nikada se nisu svađali, ali nisu se ni družili

Posle vesti o tragediji koja je pogodila Novi Sad i celu Srbiju, komšije mladog bračnog para su u velikom šoku.

Podsetimo, mladi supružnici su juče skočili sa solitera u Novom Sadu, a njihova deca su danas pronađena mrtva u stanu u kojem su živeli u Petrovaradinu. Ljudi su u suzama zbog prerane smrti dvoje mladih i njihove dece.

 

Ističu da ništa nije slutilo da bi moglo da dođe do ovako velike tragedije.

“Ovde su došli kao podstanari kad nam je umro komšija pre dve, tri godine. Oni su živeli sa još ljudi u dvorištu, pošto je to stambena kuća, ali su se slabo kretali, bili smo samo na ćao ćao”, priča prestrašena komšinica.

Kako nam je žena otkrila, M.P.S. i L.P.S. bili su veoma povučeni, nikada se nisu svađali, ali nisu se ni družili.

“Ona je Slovakinja iz Bačkog Petrovca, a on iz okoline grada, nikad nismo mogli da stupimo u dublji kontakt sa njima, a mi se svi ovde družimo”, nastavila je.

 
 

Kako kaže, komšije su prvo pomislile da je došlo do požara, međutim ne postoji nijedan trag koji može da potvrdi ovo.

“Nismo čuli ništa, nikakvu buku, šokirani smo, nismo ni sanjali da se nešto ovako desilo”, zaključuje ona.

Tela dvojice dečaka pronašla je policija koja je, kako nezvanično saznajemo, bila prinuđena da provali u stan.

M. P. S. (23) i L. P. S. (25) potresli su celu Srbiju svojom smrću, nakon što su juče skočili sa solitera u Novom Sadu. U Petrovaradinu su danas pronađena beživotna tela njihove dece (1) i (3), a sumnja se da je njihova smrt nastupila nasilno.

Tela mladića i devojke pronađena su sinoć u Bulevaru kralja Lazara u Novom Sadu. Lekari su na licu mesta mogli samo da konstatuju smrt oba lica.

Supružnici koji su sebi oduzeli živit nisu iz ove zgrade, a izlaz na krov obijen. Jedan od komšija kaže da je bio na putu u Beogradu i da se vratio za vreme uviđaja.

– Prizor je bio jeziv, parkirao sam u blizini zgrade i peške prolazio tuda, nisam očekivao takav prizor, nisam mogao sinoć da spavam. To je strašno moja deca su tih godina, svašta mi je prošlo kroz misli. Stanari kažu da ne znaju kako su dvoje mladih ušli u zgradu, jer se vrata zaključavaju, te da u zgradi nisu čuli nikakvu žurku ili bilo šta drugo – rekao je on.

Izvor: Kurir

CategoriesAktuelnosti
By

“Zaposleni u NS preduzećima u SNS kampanji u BG”

GO Pokreta za preokreta Novi Sad ima pouzdane informacije da Srpska napredna stranka u Novom Sadu od idućeg ponedeljka do petka šalje zaposlene u gradskim javnim preduzećima da realizuju kampanju “od vrata do vrata” u Beogradu, saopštio je Pokret za preokret Novi Sad.

– Tih dana neće obavljati svoje poslove u javnim preduzećima, a obećana im je i dnevnica. Prema kvotama datoj od GO SNS-a u Novom Sadu, koji regrutuje zaposlene iz javnih preduzeća, tokom naredne sedmice iz Novog Sada za Beograd će svakog dana kretati oko 200 zaposlenih.

– Prevoz će biti organizovan vozilima javnih preduzeća, a moguće je i angažovanje autobusa. Na spisku su zaposleni iz “Vodovoda i kanalizacije”, “Gradskog zelenila”, “Čistoće”, “Puta”, “Parking servisa”, “Novosadske toplane”, SPC “Vojvodina”, “Stana”, “Lisja”, JGSP “Novi Sad”, “Informatika”, pa čak i zaposleni u “Carinskoj zoni Novi Sad” i gradskim upravama.

– Prvi polazak za Beograd je u ponedeljak i zaposlenima je rečeno da svoje porodične i druge obaveze usklade sa novim zadatkom. Koordinaciju njihovog odlaska i boravka u Beogradu preuzeli su predsednici pojedinih mesnih odbora SNS-a u Novom Sadu ili istaknuti aktivisti. GO Pokreta za preokret Novi Sad smatra da ovo predstavlja tešku zloupotrebu javnih resursa i da bi moralo da reaguje tužilaštvo.

– Zaposleni koji primaju platu iz gradskog budžeta i od cena kimunalnih usluga, poput usluga iznošenja smeća, grejanja, održavanja zelenila umesto poslova u javnim preduzećima i upravama sprovodiće stranačke aktivnosti. Sa druge strane to je omalovažavanje zaposlenih jer se ucenama za radno mesto regrutuju za stranačke aktivnosti, na koje je većina njih prisiljena. Promenom vlasti u Novom Sadu takva praksa mora biti prekinuta – stoji na kraju saoštenja GO Pokreta za preokret Novi Sad.

Izvori: Direktno

CategoriesAktuelnosti
By

Naprednjački ktitori Limana

Foto: 021

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni – naprednjački ktitori.

Zašto zajebancijom započeti tekst o stvari koja bi, kao i mnogo toga drugog uostalom, mogla da dovede do novih podela u, nazovimo to tako za ovu priliku, “novosadskoj zajednici”? Zato što je sve što smo mogli da pročitamo i čujemo do sada bila samo jedna priča sa elementima komedije.
 
Ne može se grad braniti frazama, niti bi crkva trebalo da se zida sa neistinom u temelju. Crkvom ljudi iz vlasti kaparišu da im “Bog da u raju naselje” – a nama, braćo, pesmu i veselje.
 
Plan za limanski hram nije nam doneo teološku raspravu o (ne)mogućnosti Svemogućeg, niti bi to moglo da se očekuje kada se stvari srozaju na nivo dnevno-političkog. Međutim, veliki broj reakcija i odgovora imaju polazište u (ne)verovanju. 
 
No, kada nešto zaliči na totalni diletantizam vlasti i njima podređenih, potrebno je promisliti stvar još jednom. Glupošću koja se tiče svih nas prikriva se lična korist nekih od njih. Jadno je što vlast u svoj proklamovani cilj o povećanju broja verskih objekata u Novom Sadu podmeće priču o stvaranju što većeg broja zelenih oaza. Hoće li crkva imati zeleni krov?
I onda je deo opozicije navukao bele rukavice, kao da će da igra mini golf baš tamo kod Štranda, pa sastaviše nekoliko saopštenija sa jednom pristojnom dozom besmislenosti. Najpre, imamo tvrdnju kako je neumesno da crkva bude u blizini kupališta. Po toj logici neumesno je i da se ljudi kupaju na mestu stradanja velikog broja ljudi. Kod spomenika na keju postavljene su one nesretne toi-toi kutije sa razlogom. Nataložene godine učinile su da se Novi Sad meri u kvadratima “neumesnosti”. 
 
Da li je potrebno objašnjavati tvrdnju kako se izgradnja planira na poslednjoj zelenoj površini na Limanu? Potom je tu i podsećanje na nešto što ne postoji već tri decenije, a ostaje simbol urbanog Novog Sada, što dosta govori o putu koji je grad prešao za to vreme. Ako već imate potrebu da se oglašavate, recite ono što zaista mislite – postoje preče stvari od crkve. U tom smislu, iskreniji su Stranka slobode i pravde i Dosta je bilo, poručujući da je crkva nepotrebna, odnosno da je reč o provokaciji. 
 
Tu je, na koncu, saopštenje gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića koje zvuči kao da je napisano u predsoblju Vladičanskog dvora. Šta je smisao poruke? Napadaju svetinje! Kakva ingenioznost mozga baždarenog na rezone Hepi televizije. Oganj i mač, smeh i plač.
 
Naravno da će gradonačelnik pričati o tome kako, eto, nedostaje crkava u polumilionskom gradu. Kao što vidite, gradska vlast tako istančano prepoznaje realne potrebe građana. Ne budite srditi, pa koja vlast ne voli ljude na kolenima? 
 
Stranke i građani koji su reagovali zatražili su javnu raspravu, gradonačelnik im je toliko mogao dati, ali je umesto toga ponudio podelu na “nas” i “tajkunsko-političko-grupicu” koja na izborima nema šta da traži. Otkriva li ovim gradonačelnik to da se crkvom trguje? 
 
Sve ovo govori o Novom Sadu. Možda potrebe jesu realne, Liman kao jedno od najvećih gradskih naselja nema crkvu, ne računajući onu u krugu mornarice. Ipak, ovde se radi o usluzi za uslugu, o međusobnoj stranačko-konfesionalnoj podršci. Znaju i gradonačelnik i glavni urbanista da crkva ume da nagradi sebi verne ljude – i ne govorimo tu o VIP ulaznici za nebesku binu. 
 
Novi Sad je grad koji ističe svoju (kao) tehnološku modernost, ali identitetski beži u prošlost. Pitanje je koju će prošlost odabrati i šta će iz nje odstraniti. 
 
Ako su stvari već postavljene tako, nema boljeg mesta za novu crkvu od prostora Novog Sada na vodi. Liman nije delo naprednjaka, Novi Sad na vodi jeste isključivo njihov. U toj betonskoj viziji nedostaje upravo crkva da bi celina bila potpuno zaokružena i da bismo dobili konačan trag u prostoru koji oslikava šta je vlast podrazumevala pod gradom. Modernost, tradicija, vera, nacija – i stranka. 
 

CategoriesAktuelnosti
By

Gradiće se crkva pored parkinga kod Štranda – da se pomolite za mesto

Foto: 021

Pred novosadskim odbornicima će se sledeće nedelje naći Predlog odluke o izradi Plana generalne regulacije rekreativnog područja “Štrand-Kabel”.

Plan će obuhvatiti deo od nasipa, uz glavni pristup Štrandu, do preseka sa Fruškogorskom ulicom. 

Površina obuhvaćena planom iznosi približno dva hektara. 

 

Uz glavno novosadsko kupalište, pored parkinga, urbanisti planiraju da grade verski objekat, a oko njega bi trebalo da bude zelena površina.

“Cilj izrade plana je povećanje broja verskih objekata na teritoriji Novog Sada i zelenih površina u svrhu stvaranja što većeg broja zelenih oaza”, piše u Predlogu za koji će odbornici glasati u utorak, 5. marta, na  sednici Skupštine grada. 

Kako se navodi u Predlogu plana, zelena površina u okviru crkve biće koncipirana kao uređena zelena površina sa elementima “divljeg pejzaža”. Ovo bi, smatraju urbanisti, trebalo da dozvoli veću slobodu kretanja i korišćenja prostora i van staza, a i “sedenje na travi i ispod drveća”.
 
U okviru plana je i ugostiteljski objekat “Cubo Concept Bar”, koji će se zadržati. 

 

 

Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove donela je, po mišljenju Uprave za zaštitu životne sredine, rešenje po kom se studija procene uticaja na životnu sredinu ocenjuje kao nepotrebna. 

Izvor: 021

CategoriesAktuelnosti
By

VIDEO Veliki požar u Novom Sadu: Goreo Šodroš, vatrogasci ugasili plamen

Požar na Šodrošu Foto:Facebook/Marko Martinov/Dunavac (Šodroš)

U Novom Sadu je večeras nešto pre 19 sati došlo do požara, koji je oko 20 časova lokalizovan.

Požar je izbio u ulici Heroja Pinkija BB na novosadskom Šodrošu, gde gorela je trava.

Kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama, više vatrogasaca je gasilo požar.

Intervencija je završena u 20.00 časova.

Inače, na području Šodroša je planiran projekat „Novi Sad na vodi“, a zbog čega su tu bili organizovani brojni ekološki protesti.

***

BONUS VIDEO – Vanredne mere zbog velikog broja požara: MUP naložio da se hitno održe sednice lokalnih štabova

Izvor: nova.rs

CategoriesAktuelnosti
By

FEST u Novom Sadu otvara Mira Banjac Festival će početi filmom „Još jedan dan”

 Нема Фест-а без Вудија Алена – добра је најава за нови филм овог прослављеног мајстора који је у остварењу “Удар среће” публици осим прелепих кадрова Париза понудио и властиту музику као елемент.

Филм је као само један од многих вредних гледања, најавила Јелена Галетин у Биоскопу “Арена синеплекс” у Новом Саду. Реч је о избору филмова са ФЕСТ-а, који ће поред главног програма у Београду, у Новом Саду трајати од 24. фебруара, до 4. марта. У Новом Саду ФЕСТ ће ипак отворити једна домаћа филмска дива – Мира Бањац. Она је и главна улога на првој од пројекција, новог филма Радивоја Раше Буквића, “Још један дан”.

Фест у “Арени синеплекс” ће имати још две премијере нових домаћих филмова. Како је открила Јелена Галетин која је већ имала прилике да завири иза завесе, “Јорговани” Синише Цветића је комедија, за разлику од породичне драме филма “Усековање” овог редитеља. Премијера овог филма је у среду, 28. фебруара. Као веома вредан пажње препоручила је и филм “За сада толико” Марка Ђорђевића. Премијера овог филма је у суботу, 2. марта.

Међутим, оно што ће свакако привући највећу пажњу публике 52. међународног филмског фестивала ФЕСТ, јесу међународне перјанице, поготово филмови који су у актуелној трци за Оскаре. Међу њима су “Бартонова академија” Алекзандера Пејна, “Анатомија пада” Жустин Трије и “Зона интереса” Џонатана Глејзера.

Пажњу привлачи и комедија “Хотел ‘Палас’” Романа Поланског, са фокусом на дочек Нове 2000. године у замку са размаженим и богатим гостима из целог света, у чијој су служби хорде конобара, кувара и рецепционара. Филм “Опало лишће” Акија Каурисмакија добитник је специјалне награде жирија 76. међународног филмског фестивала у Кану. Чувени фински редитељ приказује нешто свеже, “душе испод кише”, у остварењу најављеном као наставак такозване “пролетерске трилогије” – “Сенке у рају” (1986), “Аријел” (1988) и “Девојка из фабрике шибица” (1990).

 

У Арени синеплекс биће и три филма из трке за Оскара

У копродукцији Француске, Мауританије, Луксембурга, Тајвана и Обале Слоноваче, на ФЕСТ стиже драма редитеља Абдерамана Сисакоа “Црни чај”. Филм прати младу жену Ају из Обале Слоноваче која емигрира у Кину у потрази за новим животом где се заљубљује у старијег власника продавнице чаја. Док јој он открива тајне кинеског чаја и ту древну уметност, њихова веза прераста у љубав.

Трилер британског редитеља Вилијама Олдројда, “Ајлин” базиран на дебитанском роману Отесе Мошфег, води нас у 1964. годину у Масачусетс. Оскаровка Ен Хатавеј игра младу секретарицу Ајлин која постаје очарана Ребеком (Томасин Мекензи), гламурозном новом саветницом у затвору у којем раде. Њихово пријатељство почиње да се мења када Ребека открије мрачну тајну – терајући Ајлин на пут искушења.

Једну од најбољих драма о деменцији, како тврди угледни “Верајети”, “Реквијем за убицу”, на филмско платно поставио је глумац и продуцент Мајкл Китон, други пут у улози редитеља. Осим Китона, у филму играју Ал Паћино, Марша Геј Харден, Џејмс Марсден и многи други. 

Izvor: Dnevnik